Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Devizni kurs". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

UVOD
Savremena ekonomija se ne može zamisliti bez razmene sa inostranstvom. Ekonomija može biti otvorena u manjem ili većem stepenu. Analiziranje tokova otvorene ekonomije u aktivnostima razmene sa inostranstvom zahteva praćenje deviznog kursa. Pojedine države aktivno intervenišu na deviznom tržištu kako bi održale devizni kurs na željenom nivou, dok druge dopuštaju da devizni kurs fluktuira. To sve zavisi od karakteristika pojedinačnih ekonomija, pa devizni kurs predstavlja i odrednicu za posmatranje stanja jedne ekonomije. Devizni kurs često koriste centralne banke kao ’’monetarno sidro’’ i važan instrument antiiflacione politike. Devizni kurs je jedna od najvažnijih cena u ekonomiji.
1. DEVIZNI KURS
Devizni kurs predstavlja cenu jedne valute izraženu u jedinicama neke druge valute. Pruža nam informaciju koliko je potrebno jedinica jedne valute da bismo kupili jedinicu druge valute. Devizni kurs se može iskazivati pomoću direktnog ili indirektnog notiranja. Direktno notiranje ili evropska konvencija jeste kada devizni kurs posmatramo kao jedinicu strane valute iskazanu u jedinicama domaće valute. O indirektnom notiranju ili britanskoj konvenciji se radi kada se devizni kurs posmatra kao cena domaće valute izražena u jedinicama strane valute. Realni devizni kurs se može posmatrati kao odnos opšteg nivoa cena u stranoj i domaćoj zemlji izražen u istoj monetarnoj jedinici. To je kurs koji izjednačava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu. Realnu vrednost deviznog kursa dobijamo kada nominalnu vrednost oslobodimo uticaja promene cena. Ako je devizni kurs ispod realnog nivoa, onda je domaća valuta precenjena. Ako je devizni kurs iznad realnog nivoa, onda je domaća valuta potcenjena. Politika potcenjenog ili precenjenog deviznog kursa ima višestruke efekte na nacionalnu privredu. Ravnotežni devizni kurs je kurs koji izjednačava ponudu i tražnju za devizama. Pri ravnotežnom deviznom kursu platni bilans je u ravnoteži.
Devizni kurs ima nekoliko uloga među kojima su najznačajnije:
preračunavanje vrednosti ekonomskih transakcija između subjekata različitih zemalja, koje su iskazane u nacionalnim valutama
upoređivanje cena međunarodnih dobara i cena proizvoda i usluga namenjenih domaćem tržištu i spoljnotgovinskoj razmeni
omogućava primenu domaćih i eksternih kriterijuma u alokaciji resursa
daje brojne informacije važne za investiciono odlučivanje
devizni kurs kao nominalno sidro u procesu makroekonomske stabilizacije itd.
Od deviznog kursa zavisi cena domaće robe na inostranom tržištu, kao i cena inostrane robe na domaćem tržištu iz čega se može zaključiti da devizni kurs značajno utiče na segmente ekonomske aktivnosti vezane za spoljnu trgovinu.
Ponuda i tražnja deviza proizilaze iz transakcija platnog bilansa. Prema jednoj teoriji, izvoz u određenom periodu generira ponudu određene valute, a uvoz tražnju za određenim valutama. Kada postoji deficit, tražnja za devizama je veća od ponude, pa devizni kurs raste. Kada se javlja suficit, ponuda deviza je veća od tražnje, pa devizni kurs pada. Ponuda deviza potiče još i od stranih investitora, kredita uzetih u stranoj valuti... Tražnja, osim od uvoznika, potiče i od domaćih investitora u inostranstvu, vraćanja kredita uzetih u inostranstvu...

 

 ---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com